SEKS I JAD: Možda je umro…

SHARE

SEKS I JAD KOLUMNA5

Hebo ti taj vajber i voc ap i skajp i mesinđer i instagram i sms i sva ta čuda moderne tehnologije. Ne znam ni sama kaj sve postoji i ne postoji. Al’ sve to zajedno je generalno shebalo međuljudske odnose, a posebice one ljubavne! Da, she-ba-lo! A najviše je shebalo onaj početak, ono, znate, kad je sve super, kad ste uzbuđeni oko svega, kad vam je sve novo, kad se otkrivate, upoznajete…

Davno prije ljudi su si lijepo slali pisma. Da, pošalješ pismo i čekaš danima, il’ tjednima, il’ mjesecima da dobiješ odgovor. I nije ti bed, čekaš, znaš da će odgovor doći. Tvoj vitez na bijelom konju poslat će pismo, to je pitanje časti! U pismu će ti možda poslati i rupčić, to je već pitanje romantike. U njemu će ti možda poslati i čisti rupčić, dobro to je već pitanje njegovih higijenskih navika. No, kako god, pismo dolazi… Ako ne dođe, uvijek se možeš tješiti da je umro. Poginuo je braneći čast domovine ili tvoju čast, izgovarajući tvoje ime Gertruda dok je izdisao posljednje molekule ugljikovog dioksida. Tako je, umro je zbog tebe! Nikad ti ne bi palo na pamet da je kreten koji je našao drugu ili mu se ne da pisati pisma… Ne, ne i ne!!! On je umro i ne može ti odgovoriti jer u raju nema tinte, ni voska, ni pera, ni čega god. The end. Beautiful love story.

Onda, u moje vrijeme (zvučim kao moja baka) lijepo bi nazvao na fiksni telefon osobu s kojom si u vezi ili s kojom bi možda htio biti u vezi pa ako ti se ne javi, očito je nema doma. Nisi se pitao gdje je i kaj radi, samo si znao da evidentno nije kod kuće niti igdje blizu telefona i zato se ne javlja. I to ti je bilo OK. Il’ je eventualno ta osoba na WC-u, pa bi bio malo bed da trči spuštenih hlača prema telefonu, a zatim zvrcneš još jednom nakon desetak minuta. Ako se ni onda ne javi, il’ fakat nije kod kuće, il’ ima gadnih probavnih problema. I sve ti je to bilo OK. Kad ste se trebali naći, dogovorili biste se, u šest ispred pošte, i fakat je to značilo u šest ispred pošte. Može se dogoditi da netko malo zakasni ili urani, ali svi bi generalno došli, osim… Osim ako ne dođe… Onda je vjerojatno umro… I vjeruješ da je umro dok ga slučajno ne sretneš u gradu. A kad ga sretneš, praviš se da si vidio duha…

Eto, ja sam, npr., upoznala svog dragog ispred pošte, malo smo pričali i dogovorili se da ćemo se naći ispred pošte za dva sata. Dok ja obavim nešto i on odvede kući prijatelja kojem nije bilo dobro… Nismo razmijenili brojeve, fejzbukove, instagrame, ništa… Ne zato što sam toliko stara pa u moje vrijeme toga nije bilo, nego jednostavno nismo… Znali smo si imena i dogovorili se da ćemo se na tom i tom mjestu vidjeti za dva sata… Da stvar bude bolja, upoznali smo se na ljetovanju, u Makedoniji… A ja pametna kakva jesam, hipnotizirana njegovom pojavom, zaboravila sam još k tome trebamo li se naći ispred pošte ili ispred nekog tamo kipa… Dva sata su prošla, nije ga bilo ni ispred pošte, ni ispred kipa… Odlučila sam napraviti još jedan krug, možda samo malo kasni… A ako ne dođe, vjerojatno je umro… Tko mi može dokazati da nije?!? I, vidi čuda, živ je, trči dečko, sav mokar, ispričava se što kasni, frend mu je završio na hitnoj… Ali došao je! Tu je! I ja sam vam dan-danas uvjerena da je došao samo zato što nismo razmijenili brojeve telefona… Da jesmo, vjerojatno bih dobila samo SMS: „Sorry, ne mogu doći, na hitnoj sam!“ A ja bih pomislila: „Koji kreten, mogao je smisliti i bolju ispriku!“ I to bi vjerojatno bio početak i kraj našeg odnosa budući da sam iduće jutro putovala za Grčku…

Ovo danas, ljudi moji, ovo je zlo. Zlo!!! Znate zakaj? Zato kaj se vi više ne možete tješiti da je netko umro. Ne možete! I to je ubilo svu romantiku!

Upozna moja frendica Gertruda prije par tjedana lika. Lep ko greh, zgodan, pametan, sve super, sve pet, kliknuli si oni, razmijenili brojeve mobitela, bili na dejtu… Sve ludilo… Javi se ona njemu neki dan na Viber. Ispod njezine poruke piše samo „poslano“… Ubrzo mu se na Viberu pojavi da je zadnji put bio na mreži prije pet minuta… Nakon što je, ona tvrdi, prošlo dva sata, status je i dalje isti. Zove me i pita:

„A kaj ti Ella misliš, kaj je s njim? Pa uvijek je online…“

„Možda je umro!“, velim ja.

„ Jooj daaaaj…“

„Ozbiljno ti velim, koji bi mogao bit drugi razlog ako ti se ne javlja cijela dva sata za vrijeme radnog vremena, haloooo!“

„Joj, Ella, zajebavaš me, al’ uvijek mi se javi…“

„Pa velim ti, možda je lik fakat umro!“

„Nijeeeee, bio je aktivan na Fejsu prije sat vremena.“

„E jbg, ode mi teorija u tri lijepe…“

„Aaaaaa, isporučeno je, evo ga, online je, isporučena mu je moja poruka… Idem, pusa.“

Zove za 10-ak minuta.

„Ella, nije pročitao moju poruku, a online je?!? Koji mu je klinac???“

Velim ja: „Možda je umro u međuvremenu, otkad je „postao“ online. Kuziš ono, stiglo mu u istom trenu previše poruka, strefilo ga srce i sad je mrtav. A ti si tu ljuta na njega zato što ti ne odgovara na poruku.“

„Opet me zajebavaš, ali samo da znaš bio je aktivan na WhatsAppu prije dvije minute…“

„Znači opet nije umro?!?!“, kažem sad već pomalo razočaran

„E čekaj, čekaj, vidio je moju poruku, idem sad, vjerojatno će odgovorit’…“

Pogađate, zvoni mi uskoro mobitel…

„Ella, on i dalje niš’ ne odgovara, a pročitao je poruku…“

Velim ja: „Možda je umro nakon kaj je pročitao tvoju poruku pa ti ne može odgovorit’…“

„Ella ?!?!?“

„Kaj je, Gertruda???“

„Nije umro, upravo je stavio neš’ na Instagram…“

„Kak opet nije umro? Gertić, bolje ti je da ne pitaš mene za objašnjenja, vidiš da mi sva padaju u vodu!!!“

„Evo odgovara, evo odgovara, idem pusa, čujemo se… Boooook.“

Eto, zato ja mrzim sva ta čuda moderne tehnologije! Kaj god lik napravio, bio u gužvi, zasrao neš’ il ne zasrao, više ne možeš samu sebe uvjeravati da je umro. Ne možeš! Zato kaj, ak je umro na aplikaciji na kojoj se s tobom dopisuje, na drugima je očito živ…

Ma ozbiljno ljudi moji, ovo je užas. Užasna je činjenica da smo non-stop dostupni svima i svi su dostupni nama! Kamo je nestala ona čar iščekivanja da se vidite, da pričate jedno drugome što se dogodilo dok se niste vidjeli, da se upoznajete, a ne da saznajete o toj osobi sve živo preko Instagrama, Facebooka i ostalih čuda?!? Užasna je činjenica da pola dana provedete čekajući kvačicu nakon poslane poruke. Pa drugu polovicu dana drugu kvačicu. Pa čekate da kvačica poplavi. Pa čekate da odgovori. Pa ako ne odgovori istog trena, ludite… Ludite jer stvarate stotinu teorija u glavi zašto nije odgovorio. A nijedna od tih teorija ne može biti dobar stari razlog: „Možda je umro!“, jer druga aplikacija kaže da je još živ!!! Pa onda kad vama netko pošalje poruku, ne odgovarate odmah, jer eto, vama se baš sad inati…

I nije da je moja frendica Gertić jedina frikuša koja ludi u cijelom procesu „sent-delivered-seen“, ludim i ja ponekad, a ludiš i ti koja ovo čitaš. I znate kaj, to je živi užas!

Pokušajte se toga osloboditi, pokušajte ne saznati sve o osobi koja vam se sviđa preko društvenih mreža, pokušajte joj dati šansu da je stvarno upoznate, onako uživo, bez unaprijed donesenih predrasuda… Dozvolite drugoj osobi da vam ne mora biti dostupna i na raspolaganju 24 sata dnevno, a prije svega, dozvolite sebi da niste dostupni drugima 24 sata na dan! Dobar je osjećaj, vjerujte, iako bi vas na početku mogla uhvatiti apstinencijska kriza, ali možete vi to! Ja vjerujem u vas!

Ljubim vas sve, ovakve lude i uvrnute kakvi smo postali!

Pratite nas na Instagramu

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar